lidoputa

Daa, daa.

Svakoj osobi je potrebno izvesno vreme da bi shvatila cilj nečega. Nisam verovala u to dok mi se nije desilo. A desilo se veoma jednostavno. Pošla sam na obuku kao nezaposleno lice te kao i u svakoj školi, tako i u ovoj, se dobijaju domaći zadaci. Da ne veruješ, ali tako je. Posle dvadeset godina radnog staža sam ponovo u djačkoj klupi i sve ispočetka. Dobro je što ne moram učiti i da čitam. Ipak, kada malo bolje razmislim i ovo je učenje nekakvog čitanja.

Rečeno mi je da se napravi neki blog, koji sam shvatila kao pričanje o nečemu čto treba predstaviti nekome jer on to treba da kupi. Tako sam bar do sada uvek radila, jer ako ne objasniš nekome prednosti proizvoda koji prodaješ, on tj. taj dotični, ga neće kupiti. Normalno da je tu i nastao problem. Sada nemam nikome ništa da prodam. Možda bih i mogla da pričam o rasveti, ali mislim da bi to bilo gubljenje vremena, jer to nije moj proizvod. Jednostavno sam ga prodavala za drugoga i ništa više.

Sada mi je preostalo samo da se prisećam lepih stvari iz vremena kada su se svtarali redovi ispred pulta na kojem sam izlagala proizvode koje sam prodavala i pakovala ljudima. Bili su toliki redovi da jednostavno nisam verovala koliko ljudi ima kojima je potrebna rasveta ili posebni abažuri koji je ulepšavaju.

Tačno da su tada bili drugačiji uslovi šivota. Ne, grešim; uslovi su bili isti, ali su mogućnosti bile drugačije. Mogla sam sebi priuštiti i poneko iznenađenje koje je bilo veće ili manje. Tako sam svorila ideju o krstarenju. Zašto da ne. Proputuješ mnogim destinacijama, upoznaš novine koje mogu mnogo čemu poslužiti i odrediš na koji način dalje se probijati u životu.

Sećam se jednog leta, tačno kog nije ni toliko važno koliko da mi je ostao u velikom sećanju. Krenula sam na krstarenje. Naravno da je to bilo manje krstarenje, jer u dve nedelje, koliko traje godišnji odmor i ne možeš praviti planove za veće krstarenje. Rešila sam krstariti mediteranom jer su najstarije civilizacije baš na toj destinaciji

Poznate su mi skrivene tajne Mediterana, poznate luke i izuzetne plaže. Poseta Napulju, poznatom kao domu najbolje gastronomske tradicije na Mediteranu, ili plovidba gondolom ispod mosta Uzdaha u Veneciji, ili gledanje flamengo predstavu u Španjolskoj. Sve su ti bila razmišljanja koje su mi tada predstavljala dragocenu prepreku. Nisam mogla sve posetiti, a to je tako divna zamisao. Zašto ne bih pošla u obilazak turskog pazara ili severno afričkog Kasbasa, u lovu na najbolji suvenir, ili jednostavno uživati na suncu grčkih plaža.

Dugo razmišljajući o svemu, ipak sam se odlučila da posetim najlepše peščane plaše. Možda je malo smešno. Štrand ima plažu prekrivenu peskom i veoma je lepa. Da, i koji mi je motiv da tražim neku lepšu plažu . Stvari su jednostavne i podložne izazovima.

Jednostavno sam se odlučila posetiti beskrajnu peščanu plažu na Bahamima. Tačnije, ona nije beskrajna. Malo bolje kad razmislim i mi smo imali takvu, ali na nesreću, politika je dosta toga uradila pa tako i sa našim bogatstvima. Dakle, i plaža u Ulcinju je slična ovoj, ali da ne pišem o nečemu što ne želim, zadržaću se samo na pet kilometara dugoj i 800 metara širokoj plaži koja se nalazi u blizini mnogo poznatijeg ostrva Eleutera.

Do ostrva i nije bilo lako doći. razmišljala sam poći avionom, ali do njega nema direktnog leta, već se iz SAD ide preko Nasaua, Fort Lauderdale-a ili Majamija do Eleutree, a odatle taksijem i vodenim taksijem do Harbour-a.

Period od decembra do aprila je period glavne sezone na ovom ostrvu. To mi je baš odgovaralo jer je tada neka mort sezona kod nas, vreme je nikakvo, tmuno, hladno, baš da se smrzneš. Nešto i nisam ljubitelj hladnoće i tako sam se obrela negde, jako daleko od kuće.

Na ostrvu su bila, a verovatno i sada su još uvek tamo, četiri hotela Coral Sand, Pink Sands, Dunmore Beach Club i Runaway Hill Club koji se nalaze direktno na plaži, dok je preostalih sedam samo malo dalje.Nisam verovala da tako nešto postoji. Uređenost i prilagođenost hotela su više nego odlični. Ljudima je omogućen svakakav provod. Iako sam rodom sa primorja, moram priznati da su prizori bili više nego iznenađujući.

Hrana je bila izuzetna, bazirana pre svega na plodovima mora koje spremaju na najrazličitije moguće načine. Na ostrvu sam videla brojne zanimacije na vodi. Nisam bila vična takvom sportu pa sam iznajmila bicikli kako bi krenula u obilazak ostrva. Predlagali su mi da krenemo pešice, samo tri dana bi nam trebalo da ga obiđemo bez neke posebne žurbe, pogotovo što su mi rekli da ne moram voditi računa o uraganima jer kada je njihova sezona, svi hoteli i prodavnice su zatvoreni.

Svaka plaža je više nego plaža na kojoj borave ljudi željni kupanja ili sunčanja. Plaže su kao parkovi, toliko su uređene da ih ni slika ne može opisati. Jedino boravak na njima, a meni je to bilo kao neko nestvarno dešavanje.